Kesten je bogat vitaminima i mineralima kojih nema u drugim orašastim plodovima. Po sastavu ima najveći postotak škroba (preko 44 posto), po čemu je sličniji krompiru i kukuruzu nego drugim orašastim plodovima.
Brašno kestena lahko je probavljivo, a jednako je lagan jedete li kesten kuhan, pečen ili u kvalitetnom kesten-pireu.
Tijekom sezone kestena ovu superhranu treba što više iskoristiti, pa se za najbolje rezultate preporučuje konzumacija do 85 grama dnevno.
Kesten djeluje smirujuće, jer je bogat mineralima, vitaminima B-kompleksa, kao i vitaminima A i C. Kesten sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magneziju, sumpor, hlor, bakar, gvožđe i mangan.
Bogat je vitaminom C.U poređenju sa drugim orašastim plodovima, kesten se razlikuje po tome što ima niži procenat masti, a viši procenat skroba, čak dvostruko više od krompira. Takođe, kesten je jedino orašasto voće koje sadrži vitamin C. Poput oraha i badema, kesten ne sadrži gluten.
Preporučuje se trudnicama, jer je kesten neobično bogat folnom kiselinom, koja se obično nalazi u zelenom lisnatom povrću. Folna kiselina je neophodna za rast ćelija, sintezu DNK i normalan rad nervnog sistema. Unos hrane bogate folnom kiselinom povećava šansu za začeće, a tokom trudnoće omogućava pravilan razvoj fetusa.
Kesten je čuvar srca, jer je bogat izvor mono-nezasićenih masti, poput oleinske i palmitinske kiseline. Mononezasićene masti štite kardiovaskularni sistem i pomažu u snižavanju visine holesterola.
Kesten pomaže kod bubrežnih i stomačnih tegoba, a može se koristiti i za izbacivanje viška vode iz organizma. Uz to, kesten je idealna namirnica za osobe koje pate od artritisa i reume.
Preporučeno za vas
